Atoms and Bits

Nema oblasti ljudskog društva koja će biti imuna na efekte digitalne transformacije. Čitave industrijske grane su, poslednjih godina, pretrpele digitalni cunami. Muzička industrija, telefonija i mediji već su iz korena promenjeni.  Sada se velike promene dešavaju i u oblastima koje nisu zasnovane na informacijama, već na fizičkim objektima kao što su: trgovina, medicina, industrijska prozvodnja i logistika.

Kakve su posledice digitalne transformacije na pojedince i ljudsko društvo?

Prva ključna promena je način na koji donosimo odluke. Tu možemo uočiti šablon kojim se može uopštiti razvoj procesa donosenja odlukana kroz tri ključne faze: autoritet, ličnost i algoritam.

U prošlosti, društveno poželjno je bilo da se odluke potkrepe  autoritetima definisanih religijom, tradicijom ili ideologijom.   Liberalizam je postavio pojedinca u centar sveta, pa je tako postalo normalno i da se odluke donose na osnovu našeg unutrašnjeg glasa polazeći od ličnih osećanja i razuma. Utisak je da se polako pomeramo u pravcu odlučivanja na bazi velike količine i visoke rezolucije podatka koji su prikupljeni i stukturirani tako da ih algoritmi mogu tumačiti.

Druga bitna promena je nastanak novih organizacionih modela  zasnovanih na digitalnim platformama i sveobuhvatnoj povezanosti ljudi, organizacija i stvari. Kompleksne komandno-kontrolne upravljačke strukture, strogo hijerarhijski organizovane, još uvek predstavljaju dominantni poslovni model. Novi modeli organizovanja zasnovani su na horizontalnoj povezanosti autonomnih entiteta.  Funkciju koju su upravljačke strukture vršile u novim modelima organizovanja preuzimaju digitalne platforme.  Vrednost nekog artefakta određuje se ocenama učenika a ne autoritetom upravljača zasnovanog na poziciji u hijerarhiji.  Na ovim principima nastala su dva nova ekonimska modela: Ekonomija deljenja (“Sharing economy”)  i Ekonomija darivanja (“Gift Economy”). Ekonomija deljenja zasniva se na monetizaciji neiskorišćenih resursa kao što su to slobodni apartmani ili sobe (“AirBnB”), automobili (“Uber”)  ili slobodnog vremena (“TaskRabbit”). Wikipedia je izvanredan primer digitalne platforme koje je donela veliku vrednost ljudskoj zajednici a koja bi se mogla svrstati u oblast Ekonomije darivanja.

Treća bitna promena je personalizacija proizvoda i usluga. Danas napredni proizvođači rade u serijama od jednog proizvoda, najnaprednije škole imaju individualne programe za svakog đaka a lekovi se prave prema potrebama specifičnog bolesnika.  Drugum rečima proizvod ili usluga je prilagođen pojedinačnom kupcu.  Primere nalazimo u različitim oblastima: obuća pravljena prema stopalu, personalizovana ponuda vesti ili filmova, napici dizajnirani prema potrebama konzumenta  i kontekstu u kome se nalazi (npr. mobilni telefon zna da je osoba upravo je pretrčala par kilometara).

Bitna karakteristika digitalne ekonomije je i da se promene dešavaju po zakonima koji prate eksponencijalnu krivu. Trenutno se nalazimo u tački eksponencijalne krive kada ona počinje naglo da raste tako da možemo očekivati uzbudljive promene.

Ukoliko vam je potreban savet kako da poslovanje vaše firme prilagodite ili kompletno  redefinišete kako bi opstali i napredovali i u digitalnom dobu stojimo vam na raspolaganju.